Back to reality

  http://www.youtube.com/watch?v=VHxw17NklsY&list=FLxaSLk-G1ssg5pvguafapCw&index=4

Depresija po nekad natera da se zapitate.

    Osecam vec danima postojanje nepoznatog,stranog,onoga mracnog i nevoljnog u sebi. Zaokupljen stvarima,ne razmisljam o smislu istih. Zivim bez premca,bez ikakvog razmisljanja o onome sto bi zaista trebao uraditi,kako bih stvarno trebao ziveti.Sta ustvari to znaci?

Ziveti?

Ziveti kao neko ko zna za sta zivi,kao leptir koji koristi svaku nit vremena da postoji i ostvari se,ili kao napustena lutalica koja bez cilja nevoljno hoda ulicima..Gmize.

Luta.

Mozda sam previse samokritican,ali zasto ja uopste postojim?Celog svog zivota,samo sam sranja pravio. Samo sam unistavao svoje i tudje zivote.Sve sto sam znao jeste bilo da volim.

Ali izgleda da ljubav danas nikome nije potrebna.

Svi su puni neke mrznje,jarko udubljeni u svoje probleme,i kao da je to sve sto postoji na ovom svetu,ne mare za druge.Milion puta bivam uvaljan. Ne,ne uvaljujem se ja! Ja bivam uvaljan.I to je cinjenica. Ali nisam ja kriv. Tako je predodredjeno i ja sam stvoren da se valjam.Stvoren da se uvaljujem u raznorazne shitove i sto je najgore ostajem tu da se valjam,mazem nevoljama,i nesrecama,koje mi kasnije ostaju za vratom..

Po nekad pomislim da sam srecan,ali bestidni samar nemilog zvuka mojih ukucana vrati u realnost.

Rodjeni baksuz,i veciti optimista,biva zatocen u svojim mislima. Taj veciti optimizam to je samo maska,maska kojom krijem lice od drugih,od sebe.Naviru s vremena na vreme u meni ovakve misli,i onda rec maska dobija pravu smisao.Ja sam bol koja kruzi ovim svetom,bol koja besciljno luta zivotom,i ceka da se on skonca sam od sebe. Necu pokusati da oduzmem ono sto mi je dato,jer ono sto je dar od Boga je sveto i ne moze se odbaciti. Ustvari moze,ali ako odbacite Boga sta vam jos preostaje?

Necu da drzim casove veronauke jer znam da to ne polazi od ruke,ali treba imati veru. To vas niko ne moze nauciti,sa tim se radjate samo sto u nekome proradi ranije ili kasnije u nekome nikad,i to je tuzno.

 Po nekad ostajemo bez pojava,koje su nam drage,ali sa tim se mora boriti,ne moze se jednostavno odbaciti ili okovima vezati za sebe,sa tim se treba boriti i izboriti na pravi nacin.  Pokusavam,i dalje. I pokusavacu uvek.Jer ono sto je bitno da znate to je da cilj nije uvek ono najsladje sto postoji,nekada je put do njega mnogo socniji i ukusniji.A meni je ukus vrlo bitan.

Ne pametujem ja,ja to govorim zato sto jeste tako,zato sto je to tako negde zapisano i zato sto se tako dogadja,kao po nekom zakonu.

"Papir pun dosadnih misli,izrecenih navodno mudro,a u stvari su samo proseravanje jednog depresivnog coveka" Mozda cete tako reci. I ja ne mogu uciniti nista da promenim vase  misljenje,ali mogu uciniti da se zapitate.Da se zapitate zasto zivimo?

Vratimo se na pocetak. Da li je zivot ono sto zivimo ili ono sto se od nas ocekuje da zivimo?

Ja cu i dalje nastaviti samo da suljam vrevom pomesanih osecanje,trenutaka i desavanja,i dalje neopredeljena po pitanju zivljenja i cilja.

Zivecu sa cinjenicom da sam mozda dobar covek,pomalo gresnih misli,koji je predodredjen da popuni jos jedno mesto u..ovome.

A mozda se i varam.Mozda sam samo prikriveni ocaj koji hoda,i ceka da bude otkriven. Hladnoca je ovih dana stisla,pripazite se vetar svakog casa moze da oduva masku od praha,i zapitacete se- Zasto? I cemu sve ovo?

A do tada,uzivajte u zabludi.

Jer to je ono u cemu zivimo.

  Look, if you had one shot, or one opportunity

To seize everything you ever wanted in one moment

Would you capture it or just let it slip?

Think.